Kada većina ljudi razmišlja o pčelama, oni razmišljaju o medonosnim pčelama ili velikim krznenim bumbarima. Devet od svakih 10 pčela nije ono što mislite.
Solitarne pčele se lako previde, ali poznato je da oprašuju biljke efikasnije od medonosnih pčela. Fantastični su oprašivači, jedna solitarna pčela ekvivalentna je 120 medonosnih pčela radilica u oprašivanju koje pruža. One nemaju korpe za nošenje polena, što znači da svaki put kada posete cvet izgube mnogo više polena nego medonosne pčele, što ih čini mnogo boljim oprašivačima.
Sadržaj
5 stvari koje treba da znate o solitarnim pčelama
Solitarne pčele se razlikuju od medonosnih pčela i bumbara.
Solitarne pčele nisu samo pčele koje su napustile košnicu i sada su same. Postoji preko 200 vrsta solitarnih pčela i kao što i samo ime govori, žive same, iako se u stvari često gnezde blizu jedna druge. Ne proizvode med, nemaju maticu i ne žive u košnicama.
Oprašivači su odgovorni za oko trećinu hrane koju jedemo.
Oprašivači, uključujući solitarne pčele, imaju vitalnu ulogu u oprašivanju naših useva, a takođe i cveća i drveća. U nekim delovima Kine oprašivanje se već vrši ručno pomoću četkica za boje, jer više nema pčela koje bi to radile prirodno. Nekada smo mislili da su medonosne pčele najviše doprinosile oprašivanju useva, ali to danas jednostavno nije slučaj, sve vrste pčela su važne.
Solitarne pčele nisu agresivne.
Pošto solitarne pčele nemaju zalihu meda koju bi štitile, one nisu agresivne, što znači da su sigurne oko kućnih ljubimaca i dece. Mužjaci uglavnom nemaju zaoku, a ženke će ubadati samo ako se grubo sa njima rukuje ili ako se na njih nagazi. Savršen razlog za podsticanje solitarnih pčela u vašoj bašti ili na imanju.
Imaju kratak, ali ispunjen životni ciklus.
Generalno solitarne pčele izlaze iz svojih gnezda na proleće. Mužjaci izlaze prvi i nakon hranjenja se motaju oko gnezda čekajući ženke. Kada se parenje završi, mužjaci prilično brzo umiru, kakav život! Nakon parenja ženke će započeti proces gnezdenja, odabirom odgovarajućeg mesta, izgradnjom gnezda i polaganjem između 1 i 20 jaja. Jaja će se izleći u larve koje se hrane polenom i nektarom koje je ženka uskladištila u svakom gnezdu. Larve se razvijaju i zaučauruju u kukuljice do sledećeg proleća (ili kasnije u godini u zavisnosti od vrste) i ponavljaju ciklus.
Njihovo stanište je ugroženo.
Mnogo je faktora za smanjenje broja solitarnih pčela, uključujući i povećanu upotrebu hemikalija u poljoprivredi, manje livada divljeg cveća i manje pogodnih staništa. Kako polja postaju veća, gubimo sve više živih ograda, koje su nekada pružale obilne domove širokom spektru divljih životinja. Takođe dok gradimo sve više imanja i uređujemo vrtove, nehotice uništavamo staništa i gnezda.
Možda će vas zanimati